ПО Батковић

Батковић је мјесто удаљено 6 km од Бијељине. Према неким историјским изворима ранији назив овог мјеста био је Мирковац. У документима се помиње да су назив Батковић селу дали први насељеници који су се доселили из Херцеговине, тј. из околине Невесиња, из мјеста Батковићи и дали му име по свом селу. То су, колико се зна, биле породице Глигорићи, Петровићи, Вујићи, Кнежевићи и др.
Школа у овом селу се, као подручно одјељење, налази у саставу ЈУ Основне школе ,,Свети Сава'' Бијељина.
Тачних архивских података о почетку рада основне школе у овом селу нема, али према казивањима старијих мјештана Батковића школа је почела да ради крајем XIX вијека.
Док није овдје отворена школа, дјеца из Батковића су ишла у школу у Дворове, мјесто удаљено око 5 km од Батковића.

Међу првим радницима који су радили у школи помињу се Стево Бријчић, Љубомир Јовановић, Ирена Хрдличка, Светозар Суботић, Душан Зонић, Марија Зонић, Средоје Кривокућа и Бранко Томанић из Велина Села. Сриједом и суботом су тада наставу изводили свештеници, а недјељом су ученици били обавезни да иду у цркву.

Током Другог свјетског рада у школи се нередовно одржавала настава. Као учитељи тада су радили Стево Тодић, Срба Митриновић и Вера Јергић. Након Другог свјетског рата школа је одмах почела са редовним радом. Први учитељи у том периоду били су Џевдет Скокић и Вера Јергић. Због недостатка учитељског кадра, од педесетих година ХХ вијека у школи је радио просвјетни кадар из других република некадашње државе СФРЈ, распоређиван од стране Министарства просвјете, а највише их је било из Пирота и Горњег Милановца. У селу је тада било мало образованих људи, па су просвјетни радници, поред рада у школи, обављали и многе друге послове: водили течајеве за описмењавање и курсеве за сеоску женску омладину, водили су култрурно-просвјетна друштва, те акције изградње задружних домова, а касније и увођења електричне енергије у село, те изградњу школе. Може се рећи да су били у сваком послу у селу покретачи и организатори, стуб села. До 1951. године управитељ школе је био Чедомир Јовановић, а послије њега је на то јесто дошао Драго Вуковић, учитељ из Амајлија. Он је обављао дужност управитеља до своје смрти 1. јануара 1971. године. Био је изузетно цијењен и вриједан просвјетни радник. За вријеме његовог рада школа је доживјела свој пуни развој. Између осталог, је постала осмогодишња школа, док је раније била само четвороразредна. Дјеца из Батковића нису више морала да иду у друге школе ван Батковића. Родитељи су били веома задовољни, те им није било тешко да у зимском периоду довозе наставнике на саоницама из Бијељине само да би се школа осамосталила.

У дворишту школе је, 1981. године, подигнут споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора.
На споменику, међу урезаним именима палих бораца, налази се и име Матије Поповића, по коме је школа носила име до 1983. године, када је постала подручна школа ЈУ Основне школе ,,Свети Сава'', која је у то вријеме имала назив Основна школе ,,Радојка Лакић''.

Данашња школска зграда је изграђена 1974. године.

Посљедњих година је рађено на реновирању школске зграде и просторија. Значајнији радови су започели 2021. године, када су уређени хол и неколико учионица. У извођењу радова су учествовали и наставници Драган Гајић и Миленко Ристић. Током 2022. године реновирани су тоалети, постављен видео надзор, те урађена термоизолациона фасада и замијењена спољашња столарија, а почетком 2024. године је покренуто гријање на топловодну пумпу.
Данас је ПО Батковић деветоразредна школа. Од сваког разреда је по једно одјељење, а број ученика у њима од 7 до 17.
У овом подручном одјељењу у школској 2023/2024. години ради 5 наставника разредне наставе и 20 наставника предметне наставе, који имају од два до седамнаест часова редовне наставе у радној недјељи, те 4 помоћна радника. Школа има и функционалну и добро опремљену фискултурну салу, коју користе ученици свих одјељења.