Једна учионица у приземљу наше школе позната је по обиљежавању датума важних за очување језика и писма. Она не носи назив ,,кабинет”, али у њој све мирише на српски језик.
У сусрет 8. септембру, Међународном дану писмености, који треба да нас подсјети на важност учења, читања и описмењавања, ученици VI-3 и VI-4 одјељења са наставницом српског језика Жељком Живић прикључили су се изазовном Сизифовом послу у времену када је писменост никад важнија, а никад маргинализованија.
Узели су боје и редом раздвајали неспојиво, а спајали спојиво, прецртавали сувишна слова и потребна додавали… И, наравно, у силној збрци и великом послу, труд овјековјечили тек кад је зазвонило.
